Urbana zelena infrastruktura u usponu širom sveta

Prema najnovijim studijama, uskoro će na našoj planeti živeti 9 milijardi ljudi, a dve trećine populacije će živeti u velikim gradovima. Da bismo se pripremili za ovo stanje, moramo već sada razmišljati o pravilnoj urbanoj zelenoj infrastrukturi.

Ako su potpuno ozelenjeni gradovi pre samo nekoliko godina izgledali kao futuristička ideja, oni već danas postaju realnost koja se brzo razvija, a svi veliki gradovi u svoje urbanističke planove sada uključuju zelenu urbanu dimenziju.

Singapur nam krči put

U oktobru sam imao čast da učestvujem na velikom Nagradnom sajmu za arhitekturu u Singapuru koji je organizovala SILA (Singapore Institute of Landscaping Architects), gde su predstavljeni i nagrađeni radovi priznatih dizajnera koji su preduzeli velike korake u razvoju pejzaža, okruženja i urbanog dizajna.

Glavna figura događaja bio je gospodin Desmond Lee, prvi ministar porodice i socijalnog razvoja Singapura i drugi ministar za nacionalni razvoj. Tokom razgovora i diskusija sa učesnicima događaja bilo je jasno da Singapur ima viziju kako će dalje – svi oni shvataju da zeleni gradovi, zajedno sa zaštitom životne sredine i pametnom zelenom urbanom infrastrukturom, porodicama koje žive u gradu donose bolje uslove i kvalitet života, što ima za posledicu pozitivan efekat na nacionalni razvoj Singapura.

I to nisu bile samo lepe reči... Prema mom mišljenju, Singapur je lider kada je u pitanju urbana zelena infrastruktura. Urbana zelena infrastruktura ugrađena je u njihove zakone, ali i u način razmišljanja ljudi i (ono što me posebno raduje) čini se da su veoma usredsređeni na brigu o važnim, specifičnim pitanjima sa kojima se mogu suočiti jedino na vrlo pažljivo isplaniran i dobro uređen način. Trenutno, upravljanje olujnim vodama je visoko pozicionirana tačka dnevnog reda. Ne zato što ima mnogo više kiše, već zato što je veća pretnja od oluja. Dok je glavni izazov sada kako upravljati viškom vode tako da ova ne izaziva poplave na ulicama, drugi, takođe veliki izazov im predstavlja skladištenje velike količine kišnice, kako bi se koristila u suvoj sezoni.

Zakoni u Singapuru su već prilagođeni kako bi se rešili ti izazovi pravilnom implementacijom zelene gradske infrastrukture. Danas svaki graditelj i izvođač radova mora u potpunosti nadoknaditi zelenim zonama degradaciju zemljišta koja je rezultat izgradnje projekta. Dakle, ako 70% upotrebljivog zemljišta bude pokriveno zgradama, parkingom i asfaltiranom površinom, a samo 30% ostane zeleno, onda je potrebno da se dodatnih 70% pokrije zelenom površinom na drugom mestu. Singapur radi na tome da ovakve situacije reši kroz zelene krovove, zelene fasade, zelene prostore za parkiranje...

Ovakvi zakoni mogu biti zahtevni za investitore, ali istovremeno su i pokretači inovacija, jer oni zahtevaju od zainteresovanih strana da traže nova, kreativna i inovativna rešenja. Zeleni krovovi i zelene fasade su samo jedan deo priče - dalji razvoj se takođe može videti na terenu. Podzemne cisterne se zamenjuju inovativnim rešenjima za uređenje prostora, koji ne samo da sprečavaju poplave čuvanjem vode, već se i fokusiraju na bioremedijaciju kao jedan od najefikasnijih načina za čišćenje vode koja se sliva sa ulica, parkova i sl.

Ostali veliki gradovi su suočeni sa sličnim problemima životne sredine

Kao i Singapur, veliki gradovi širom sveta su suočeni sa sličnim pitanjima životne sredine. Evropa, Severna Amerika i Australija pokušavaju da prate put kojima je krenuo Singapur. Uprkos činjenici da zakoni još uvek nisu uspostavljeni ili makar nisu napredni kao u Singapuru, dobro je što su opštine i kompanije koje žele da budu ekološki prihvatljive i održive napravile svoje vlastite smernice i ciljeve održivosti i na taj način vode „zeleni put“ ka daljem napretku.

Na dobar primer (a već ih ima mnogo) kako kompanije mogu graditi zeleni put ukazao mi je jedan kolega iz Španije. Španski tim sarađuje sa AMPO-om (jednim od najvećih proizvođača metalnih odlivaka), kako bi obezbedio zeleni krov koji će učiniti njihov novi proizvodni pogon održivijim. Pomoću dizajna zelenog krova oni su uspeli da smanje pritisak olujne vode na lokalnom kanalizacionom sistemu za skoro 60%, a istovremeno su smanjili uticaj sunčevog zračenja na zgradu za čak 80% tokom letnjih meseci - da ne spominjem vraćanje dimenzije biodiverziteta koja je inicijalno ovim velikim objektom bila eliminisana.

Svedoci smo sličnih projekata u cilju rešavanja istih izazova u Skandinaviji, zemljama Beneluksa, Nemačkoj, SAD i u Kanadi, gde su gradovi poput Stokholma, Hamburga, Vašingtona i Toronta samo neki od primera kako opštine, zajedno sa korporacijama, idu putem zelene gradnje i kako pokazuju razumevanje za ostvarenjem pozitivnih efekata zelene urbane infrastrukture na životne i radne standarde stanovništva.

Moramo videti i više inicijative od strane vlada

Vidim da vlade širom sveta prepoznaju činjenicu da postoji stvarna potreba za koordiniranijim pristupom kada je reč o zelenoj urbanoj infrastrukturi. Veliki gradovi postaju sve gušće naseljeni, a ako vlade ne budu zauzele jasan stav o potrebama za zelenom urbanom infrastrukturom (na globalnom nivou), preplaviće nas zgrade i putevi, što dovodi do pojave nekontrolisane olujne vode, pregrevanja, lošeg  kvaliteta vazduha i još mnogo drugih posledica.

Stvarno bih voleo da vidim intenzivnije političko učešće na nacionalnom nivou. Prema mom mišljenju, veliki zagovornici urbane zelene infrastrukture će i dalje biti opštine, jer su odgovorne za dobrobit svojih stanovnika - ali i vlade treba da preduzimaju akcije, moraju pružiti jasne regulatorne okvire za ključne donosioce odluka i napraviti efikasne smernice za investitore o tome kako i gde da implementiraju održiva zelena rešenja u cilju postizanja najboljih rezultata.

U junu sam govorio na neformalnom sastanku ministara za energetiku EU na temu urbane zelene infrastrukture i o tome kako nam može pomoći u naporima za postizanje energetskih ciljeva za Evropu. Nakon prezentacije dobio sam neke povratne informacije - oni bi želeli da krenu napred, ali nemaju dovoljno dokaza da takvo rešenje zaista funkcioniše.

Moj jednostavan odgovor glasi: "Industrija zelene infrastrukture ima toliko toga da ponudi. Imamo mnogo dokaza da urbana zelena infrastruktura zaista funkcioniše. Imamo hiljade novih primera poboljšane energetske efikasnosti, smanjenja poplava, čistijeg vazduha - a ovo su samo primeri. Ali oni moraju da nam pruže neku garanciju da će zaista početi da rade na tome, i da će naše nalaze uvrstiti u regulativu. Moje iskustvo je da je zaista lepo imati pravu moralnu podršku - ali očigledno je da su propisi, smernice i nadzori ti koji će učiniti da se stvari pokrenu. Moramo prestati da pričamo i početi da radimo!"

Autor: Jure Šumi

Izvor: http://blog.green-urbanscape.com/blog/green-urban-infrastructure-on-the-rise-all-over-the-world