Srpski prigušivač za autoputeve - zvučne barijere sa kamenom vunom

Kako one funkcionišu, od čega se prave, gde će sve biti postavljene, samo su neki od odgovora koje smo potražili u kraljevačkom pogonu Uniprometa, koji je svoj novi proizvod predstavio na najvećem sajmu saobraćajne opreme u Amsterdamu.

Krajem novembra prošle godine na jugu Koridora 10 otvorena je deonica između Vladičinog Hana i Donjeg Neradovca. Ako ste prošli tim putem, verovatno ste primetili da se na nekoliko mesta duž obe strane autoputa proteže neuobičajen zeleni zid, posebno upečatljiv na delu puta koji prolazi pored Vranja. Zadatak tih ograda nije da vozačima uskrate pogled na prelep krajolik, mada to čine, već su one postavljene sa ozbiljnim razlogom.

Reč je zvučnim barijerama koje štite okolinu autoputa od prekomerne buke koju stvaraju vozila.

Postavljaju se u zonama gde autoput prolazi u blizini stambenih naselja, jer propisi nalažu da se svaka dnevna buka veća od 65 decibela, mora svesti na ovaj nivo. Kako vozila na autoputu stvaraju prosečno buku jačine 80 decibela, jasno je da zdravlje ljudi koji žive u blizini treba zaštititi. Nivo buke noću u stambenim zonama pored autoputa ne sme prelaziti 55 decibela. 

Kako funkcionišu zvučne barijere i od čega se prave, pokušali smo da saznamo u kompaniji Unipromet, koja je jedini proizvođač kod nas, i čiji zvučni zidovi su postavljeni na Koridoru 10.

Skreću i upijaju

U praksi postoje dve vrste zvučnih barijera i obe se prave kod nas. Prve su one koje kao prepreka (zid) sprečavaju da zvučni talasi stignu do zone zaštite. Deo zvučnih talasa, onaj koji se širi horizontalno od puta, ne može đa prođe kroz zid barijere, pa shodno prirodi svih talasa da zaobiđu prepreku, oni menjaju smer kretanja i odlaze u visinu. Tako usmereni naviše, preskaču objekat koji se štiti. Žato je važno da projektanti pre postavljanja, na osnovu konfiguracije terena i  visine objekta, tačno odrede kolika će biti minimalna visina zvučnih barijera.

Drugi tip panela zove se apsorbujući, jer je njegova uloga da deo zvučnih talasa upije, i tako smanji nivo buke. To se postiže formiranjem takozvanog sendviča koji se sastoji od kamene mineralne vune koju proizvodimo u Surdulici i od kondora. Kamena vuna je izvrstan izolacioni materijal koji upija zvuk. Ugrađuje se u tablama dimenzija 3.960 x  495 x 60 milimetara. Ima gustinu od 100kg po metru kubnom.

Efekat se poboljšava dodavanjem kondora debljine četiri milimetra - kaže Miljan Perić, rukovodilac pogona u kome se proizvode zvučne barijere. Da li će paneli upijati ili reflektovati zvuk, napominje Perić, zavisi od toga da li je prednja strana panela, ona koja je okrenuta ka autoputu, perforirana (u obliku mreže) ili ne. Ako ima rupice, onda panel upija zvuk, ukoliko je strana zida puna bez rupica, onda je njegova funkcija da zvuk koji dolazi sa autoputa preusmeri.

Biće ih sve više

Strani stručnjaci su odavno uradili istraživanja kojima su dokazali negativan uticaj prekomerne buke na fizičko i psihičko zdravlje ljudi. Kako skoro 90 odsto buke dolazi od saobraćaja, logično je zbog čega se zvučne barijere sve više upotrebljavaju, a tako će biti i kod nas.

Prve su ugrađene na jugu Koridora 10, ali će biti postavljene i na ostalim deonicama koje se završavaju, kao i na autoputu Beograd-Čačak. Osim toga, zaštita od buke biće naknadno urađena na najkritičnijim mestima, kao što su dve deonice autoputa kroz Beograd, i okolina buduće naplatne rampe kod Vrčina.

Domaća pamet

U pogonima Uniprometa proizvode se dva modela panela, domaći UniCON i nemački Alumna. Oba su od aluminijumskog lima, imaju istu unutrašnjost - kamena vuna i kondor. Kamena vuna, koju proizvodi Knauf Insulation fabrika u Surdulici, izvrstan je izolacioni materijal koji upija zvuk.

Jedina razlika između ova dva modela panela je u tome što je domaći UniCON lakši za montažu. Naime, stručnjaci Uniprometa su konstruisali model na kome se prilikom profilisanja, osim zidova panela, odmah formiraju i bočne stranice koje služe za sklapanje. Tako za montažu nisu potrebni dodatni aluminijumski elementi, koje nemački model Alumna mora da ima.

]

Evropski standard

Kompanija Unipromet iz Čačka odavno je poznata kao najveći proizvođač čeličnih zaštitnih ograda u ovom delu Evrope. Svoje ograde Čačani su uspešno ugradili na svim autoputevima u zemlji, ali i u mnogim državama Evropske unije i zemljama okruženja. 

Zvučne barijere sa panelima, kako glasi stručan naziv, novi su proizvod sa kojim je kompanija nastupila na upravo završenom sajmu Intertrafik u Amsterdamu. Zahvaljujući sertifikatima i kvalitetu koji je usaglašen sa međunarodnim standardom EN 1793-2 (važi u zemljama EU, ali i u većini drugih država koje ga primenjuju), može se očekivati da zvučne barijere iz pogona u Kraljevu uskoro budu postavljene i na putevima van naših granica.

Izvor: Sat Plus, autor: G. Kazić