Procvat ili propast energetske efikasnosti u Evropi?

Prenosimo pismo gospodina Tonija Robsona u celosti:

"Poštovani predsedniče Barroso,

Kada bi reči bile dela u oblasti energetske efikasnosti, onda bih ja otvarao nove fabrike u Evropi, ali pošto to nisu, upravo smo zatvorili jednu fabriku u Italiji, a planiramo da otvorimo tri nova postrojenja u SAD, Aziji i Turskoj.

Kada bi reči bile dela u pogledu potencijala ekonomičnosti energetske efikasnosti u postojećim zgradama, mi bismo otvarali po jedno postrojenje u Evropi svakog meseca, ali danas nemamo planove o izgradnji dodatnih postrojenja u regionu. 

Iako se nisam mogao nadati lepšim rečima podrške energetskoj efikasnosti od Komisije, ministara za energiju, pa čak i od šefova država, ipak vidim budućnost u kojoj nema obavezujućeg cilja u pogledu energetske efikasnosti i zbog toga naši investitori, jednostavno, neće verovati da će se tvrdnje iznete o tom potencijalu zaista i realizovati. 

Neće verovati zato što se energetska efikasnost ne dešava sama od sebe. Postoje fabrike širom Evrope u kojima se mogu sprovesti izolacioni radovi sa vremenom povraćaja investicije manjim od tri meseca, ali koji se ipak ne sprovode. Kao generalni direktor jednog preduzeća ja verujem u tržište, ali čak i ja moram da prihvatim činjenicu da, ako se mogućnost povraćaja investicije od tri meseca ne realizuje, onda to znači da nešto sa tržištem nije u redu i da je neophodna intervencija. 

Znam da zgrade treba renovirati – to bi imalo ekonomskog smisla, ali one se ne renoviraju. Znao sam i da se troškovi izolacije u novoj zgradi uvek isplate, često i višestruko, ali pre nego što je Evropa delovala i ustanovila propise, te mere, jednostavno, nisu se dešavale same od sebe. 

Veoma je jasno i poznato kolika je ekonomska korist za Evropu od čvrste politike energetske efikasnosti, ali dozvolite mi da Vas podsetim na neke značajne činjenice:

• Renoviranje zgrada i uvođenje mera energetske efikasnosti zahteva mnogo rada i ne može se naručiti eksterno
• Rad potreban za takve aktivnosti jeste rad ljudi sa nižim stručnim kvalifikacijama čiji je broj ogroman među nezaposlenima širom Evrope i koji će najverovatnije ostati još dugo nezaposleni.

Dok razmatrate način na koji ćete nastupiti u predstojećoj debati o klimatskom i energetskom paketu za 2030, možete odlučiti da li da podržite obavezujuće mere za energetsku efikasnost ili ne. Ali ako odlučite da ih ne podržite, onda donosite oduku da ne podržite mogućnost koju energetska efikasnost nudi. Kompanije kao što je naša neće investirati na datu reč, već će tražiti druga mesta na kojima će trošiti svoja sredstva.

Umesto da odu štetni gasovi, dopustićete da naše globalno vođstvo u industrijama energetske efikasnosti ode iz Evrope. Osim toga, osudićete sve nas na energetsku budućnost u kojoj ćete nas voditi prema sve većoj zavisnosti od inostrane energije i neumereno rasipnim izdacima za novu energetsku infrastrukturu umesto da jačate potencijal ekonomičnosti energetske efikasnosti i da omogućite da naše privrede postanu konkurentnije i u manjoj meri izložene cenama energije iz inostranstva.

Meni, mojoj kompaniji, industriji energetske efikasnosti u celini i svim Evropljanima potrebno je da Komisija preuzme vođstvo i podrži akciju. Potrebno nam je da tržištu pokažete pravac u kojem želite da idemo i da signalizirate da će budućnost biti takva da ćemo u njoj moći da gradimo svoju konkurentnost na osnovu stvari koje kontrolišemo, kao što je naša posvećenost energetskoj efikasnosti, a ne na osnovu stvari koje ne možemo da kontrolišemo, kao što su svetske cene energije.

Međunarodna agencija za energiju nazvala je energetsku efikasnost našim „prvim gorivom“ – zaboravite na trenutak glasnu priču o gasu iz škriljca i upamtite da je energetska efikasnost najveći izvor energije koji imamo.

Sada Vi treba da odlučite da li ćemo odvrnuti slavine i dopustiti da ova industrija procveta sa svim pratećim koristima u pogledu zaposlenja koje bi to donelo, ili ne.

S poštovanjem

Toni Robson"